Cene električne energije u Srbiji u porastu su od oktobra 2023. godine, kada je zabeleženo poskupljenje od 6,6 odsto, a istovremeno je spuštena granica za ulazak u crvenu zonu potrošnje. U takvim uslovima, svako domaćinstvo traži način da smanji račune. Dodatni podatak koji zabrinjava jeste da Srbija troši čak 3,5 puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na prosek Evropske unije, što je posledica loše izolacije zgrada i zastarele infrastrukture.
Foto: Predrag Dedijer / Ringier
Kao jedno od ključnih rešenja nameću se mere energetske efikasnosti – zamena stolarije, izolacija fasade i krova, kao i ugradnja solarnih panela. Država je, u saradnji sa Svetskom bankom, pokrenula program subvencija koji treba da omogući unapređenje energetske efikasnosti u 50.000 domaćinstava do kraja 2027. godine. Samo po aktuelnom javnom pozivu očekuje se više od 12.000 subvencija.
Solarni paneli – investicija koja se vraća
Za prosečnu kuću, ugradnja solarnih panela košta oko 880.000 dinara. Država kroz subvencije pokriva polovinu tog iznosa – 440.000 dinara. Preostalih 440.000 dinara građani ulažu sami. Procenjuje se da se ovakva investicija isplati za 7 do 10 godina, uz vek trajanja panela od 25 do 30 godina. Mesečne uštede mogu biti od 50 do 100 evra, što znači da se uloženi novac vraća kroz niže račune za struju.
Pored toga, domaćinstva koja proizvode višak električne energije mogu da ga prodaju u mrežu po povlašćenim otkupnim cenama, što dodatno povećava isplativost. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je potencijal Srbije u ovoj oblasti još uvek neiskorišćen – svega oko 6.000 domaćinstava trenutno proizvodi struju iz solara.
Izolacija i stolarija – najefikasnije mere
Iako su solarni paneli u fokusu javnosti, najveće uštede donose izolacija fasade i krova i zamena stolarije. Procenjuje se da ove mere mogu smanjiti račune za grejanje i do 30 odsto. Za domaćinstvo koje mesečno troši 20.000 dinara na grejanje, to bi značilo uštedu od 6.000 dinara mesečno, odnosno oko 72.000 dinara godišnje. Ovo su dugoročne mere koje povećavaju i vrednost nekretnine.
Posebni uslovi za socijalno ugrožene
Od ove godine, pravo na veće subvencije imaju svi koji primaju bilo koji vid socijalne pomoći. Oni mogu da dobiju i do 90 odsto bespovratnih sredstava, što znači da sami finansiraju samo desetinu investicije. Ovo je značajno proširenje u odnosu na prethodni period, kada su povlašćeni bili samo energetski ugroženi kupci.
Kako se prijaviti?
Prijave se podnose u opštinama i gradovima, a detalji o merama i uslovima objavljeni su u javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike. Konkursi se raspisuju po lokalnim samoupravama, a novi krug prijava za građane očekuje se tokom 2027. godine. Lokalne samouprave su u obavezi da pre raspisivanja konkursa organizuju infodane, kako bi građani mogli da se blagovremeno informišu o proceduri i potrebnoj dokumentaciji.
Ipak, kao najveći izazov i dalje se navodi komplikovana procedura i nedovoljna informisanost, posebno starijih i socijalno ugroženih građana. Zato je ključno da se svi zainteresovani blagovremeno raspitaju u svojim opštinama i prate javne pozive.
Izvor: Blic.rs
