Kao roditelji, vaša uloga u podsticanju dece ka fizičkoj aktivnosti je od presudnog značaja. Organizovani sportovi nakon škole nude idealnu priliku da se unapredi zdravlje, socijalne veštine i samopouzdanje vašeg deteta, ali pristup bi trebalo da bude strpljiv i podržavajući.
pixabay
Prvi korak je otvoren razgovor sa detetom. Umesto da namećete sport koji vi smatrate dobrim, ispitajte šta ga zanima. Pokažite mu razne opcije – od timskih sportova kao što su fudbal i odbojka, preko individualnih poput atletike ili borilačkih veština, pa sve do plesa ili gimnastike. Često je najbolje početi sa probnim treninzima koji nude mnogi klubovi ili školske sekcije.
Kada se opredeli za nešto, vaša je uloga da obezbedite praktičnu podršku. To podrazumeva organizaciju prevoza do treninga, obezbeđivanje potrebne opreme i, što je možda najvažnije, pokazivanje istinskog interesa. Pitanja poput „Kako je prošao trening?“ ili „Da li si zabio gol?“ znače mnogo više od prostog „Je l’ si išao na trening?“. Izbegavajte pretvaranje sporta u dodatni izvor stresa kroz preterana očekivanja i pritisak na rezultate. Vaš fokus treba da bude na učenju, napretku i, iznad svega, na zabavi.
Aktivno se angažujte u školi i zajednici. Ako smatrate da škola nema dovoljno aktivnosti, pokrenite razgovor s drugim roditeljima i nastavnicima. Ponekad je jedan dobar predlog dovoljan da pokrene promenu. Saradnja sa lokalnim sportskim klubovima takođe može biti odličan način da se proširi ponuda.
Konačno, budite primer. Deca najbolje uče posmatranjem. Ako vide da vi aktívno provodite vreme, bilo da je to šetnja, vožnja bicikla ili igranje badmintona u parku, mnogo je verovatnije da će i oni prihvatiti sport kao prirodan deo svakodnevice.
