Potrošači u Srbiji postaju sve svesniji svojih prava, ali se retko odlučuju da ih koriste, jer je njihovo ostvarivanje i dalje otežano. Stručnjaci navode da trgovci često odbijaju reklamacije bez ozbiljne kontrole, dok inspekcija ima ograničena ovlašćenja. Poseban problem predstavljaju komunalni računi – posebno za struju, kao i veliki broj prevara u onlajn trgovini.
Foto: Image by Alexander Stein from Pixabay
EPS i komunalna preduzeća – najveći kršitelji zakona
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva za Danas ukazuje da prava potrošača u Srbiji uglavnom postoje samo na papiru. Ako bi se problemi merili prema novčanom oštećenju građana, na prvom mestu su računi za struju.
„Niko ne zna šta se tu zapravo dešava i kako ih oni izdaju, ljudi dobijaju po sedam ili osam puta veće račune nego inače. Gotovo svako komunalno preduzeće krši Zakon o zaštiti potrošača. Oni krše zakon tako što izdaju račune za usluge koje nisu izmerene i nisu potrošene i to traje godinama unazad“, poručuje Gavrilović.
Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača dodaje da je ispostavljanje akontacionih zaduženja potrošačima protivno imperativnim odredbama ZZP, ali da se EPS poziva na sektorske propise koji nisu usklađeni sa zakonom.
Reklamacije bez odgovora i inspekcija bez moći
Gavrilović objašnjava da je najčešći problem nemogućnost građana da reše reklamaciju. Kada trgovac odbije zahtev, ne postoji institucija koja bi ušla u suštinu spora.
„Najčešći problem sa kojima nam se građani javljaju je upravo ta nemogućnost da reše svoju reklamaciju. Kada ih prodavac odbije, ne postoji institucija koja bi ušla u suštinu toga da li je reklamacija odbijena ispravno i ko je u pravu“, napominje on.
Tržišna inspekcija može samo da pokrene prekršajni postupak koji često zastari, pa trgovci ostaju nekažnjeni.
Onlajn kupovina – sve više prevara i krađa podataka
Sa porastom onlajn kupovine, raste i broj prevara. Građani se „zleću na lažne akcije“, dobijaju proizvode lošijeg kvaliteta ili ostavljaju podatke sa kartica prevarantima.
Nenad Bumbić iz udruženja „Zaštita potrošača“ upozorava na nagli porast krađa podataka. Savetuje korišćenje virtuelnih kartica koje važe samo za jednu transakciju, čime se šteta ograničava na iznos te kupovine.
Građani ne znaju svoja prava, a kad ih znaju – ne umeju da ih ostvare
Bumbić objašnjava da potrošači često veruju da imaju prava koja zapravo ne postoje, poput vraćanja robe u fizičkim prodavnicama u roku od šest meseci. Istovremeno, ne znaju kako da dokažu da su podneli prigovor.
„Oko 70 odsto Nemaca nastavlja da se bori za svoja prava kada im trgovac odbije reklamaciju. Čim pređete istočnu granicu, taj procenat naglo pada“, ukazuje Bumbić.
Zakonska rešenja postoje, ali primena kasni
Advokat Branko Antić kaže da zakon ima dobra rešenja, ali da praktična primena često kasni i da je neophodno pokretanje sudskih postupaka. Ipak, procesna pozicija potrošača je olakšana – ne plaćaju sudske takse u određenim situacijama.
U 2026. godini doneto je nekoliko zakona koji bi trebalo da unaprede zaštitu potrošača, ali stručnjaci upozoravaju da Srbija i dalje kaska za EU direktivama.
📊 Tabela: Najčešći problemi potrošača u Srbiji
| Problem | Učestalost | Mogućnost rešavanja |
|---|---|---|
| Visoki računi za struju | Veoma česta | Niska – EPS se poziva na svoje propise |
| Odbijene reklamacije (odeća, obuća) | Česta | Srednja – može sudski, ali sporo |
| Onlajn prevare (neisporučena roba) | U porastu | Niska – teško naći prevaranta |
| Onlajn prevare (krađa podataka) | U porastu | Veoma niska – novac teško povratiti |
| Kablovski i mobilni operatori | Česta | Srednja – uz pomoć udruženja |
Izvor: Danas.rs
